Klopka za pionira je osnovana u leto 2003. Grupu su osnovali Damjan Brkić i Mileta Mijatović. Ova uglavnom muzička grupa čiji pravac nije lako definisati, zamišljena je kao jedan komplikovani projekat koji obuhvata nekoliko različitih vrsta umetnosti. Vremenom je koncept postao jednostavniji. Istovremeno sa muzičkom grupom, pokrenut je i web magazin istog naziva, Klopka za pionira, što je bilo zbunjujuće. Kasnije je magazin postao Pionirov glasnik (http://www.pionirovglasnik.com/).
Ime grupe može imati razna značenja koja je teško objasniti. Nastalo je nakon nekoliko nedelja razmišljanja, kada je vreme isteklo jer je morao biti najavljen prvi koncert. Zaštitni znak grupe, zvezda sa sedam kraka, takozvana Sedmokraka, takođe ima tajanstveno i neuhvatljivo značenje. To je neko levičaranje, neki anarhizam, dupli komunizam, satanizam, sedam strana sveta, sedam kontinenata... Pronalazač odgovarajućeg rasporeda kraka je Jasika Darko.
U drugoj polovini 2003. godine, grupa je počela da stvara novi zvuk, ne znajući šta zapravo želi da stvori. Instrumenti koji su korišćeni su gitara, ritam mašina, klavijature, gramofon i razni sitni duvački instrumenti. Mileta je imao retku sposobnost ignorisanja ritma, tempa i tonaliteta, što je usmeravalo muzički razvoj ovog dua. Još uvek pod uticajem mračnih devedesetih godina, prve pesme govore o posledicama ratova i totalitarnih režima prošlosti. Rezultat ovih istraživanja može se čuti na albumu "Raj na Zemlji postoji", kao i na živom albumu "Tamo ćete ponovo sresti mene".
Već na prvom koncertu, na festivalu GRRR! krajem 2003. godine, bilo je jasno da je pred Klopkom za pionira neobična budućnost. U prvim redovima se našao tada mladi student filozofije i član kultne noise grupe Pamba, Vladimir Lenhart. Oduševljen svežinom i nenormalnošću izraza Klopke, ponudio je da se privremeno priključi grupi. Tako je nastala do sada najaktivnija postava Klopke za pionira u kojoj su tretirani gitara, ritam mašina, gramofon, glas, razni mali instrumenti i bas. Gramofon je izbačen iz sastava kada je pukla igla. Bučna trojka je odsvirala nekoliko koncerata uključujući nastup u klubu Akademija 4. februara 2004, koji je izdat kao živi album ("Tamo ćete ponovo sresti mene"). Najverniji prijatelji Klopke za pionira najviše vole ovaj koncert.
Tokom 2004. godine, Klopka za pionira izdaje još jedan album, Haker ili iskušavanje đavola, koji je sastavljen od semplova iz ratnih filmova, sa manifestacija iz komunističkog vremena, duhovne muzike i ideoloških govora. Grupi se pridružuje Vuk Palibrk, kao bubnjar. Kao četvorka, Klopka je učestvovala na festivalu Exit, ali na nekoj skrivenoj bini. Krajem 2004, desio se i najmnogoljudniji nastup ovih pionira nojza i gusli - čak 6 ljudi, standardna trojka plus Dragana na gitari, Nandor na pisaćoj mašin i Buca kao VJ. Izveden je performans "Smrt Danila Kiša". Vuk Palibrk prelazi u grupu Ćurov potencijal i smrt Vere Čukić (kasnije Elektrolasta).
U 2005. godini, Vladimir Lenhart napušta grupu da bi se posvetio konkretnijim stvarima i sviranju u grupi Petrol, a duo Mijatović - Brkić pravi elektronski eksperiment na tekstove Satana Panonskog. Rezultat je ponovo neobičan, mračan i na ivici između genijalnosti i promašaja, kako za koga. Ovaj album se pokazao kao izuzetno važan za uspostavljanje kontakta sa mnogim ljudima. U ovom periodu, pridruženi bubnjar Klopke bio je Zoran Jović Letač Đavo iz kultne punk grupe Napred u prošlost. Tokom leta, nakon što je i Đavo odlućio da se posveti drugim stvarima kao ipak ozbiljan čovek, počinje priprema novih pesama i potraga za novim zvukom koji uključuje ručno pravljene (softverske) elektronske instrumente, gitaru i glas. Pojavljuje se i novo izdanje, "Jutro u fabrici", ambijentalno noise delo napravljeno od starih snimaka zvuka ploče koja preskače.
Uskoro se u grupu vraća Vladimir Lenhart. Zimu 2006. Klopka za pionira provodi u studiju Radioaktivno u Pančevu i snima album Planetarni čovek, poslednje (za sada) izdanje koje ne izlazi previše iz standardne pop forme. Album ne zvuči ni malo normalno, ali je doprineo tome da veći broj ljudi počne da shvata Klopku za pionira ozbiljno. Međutim, ubrzo dolazi do preokreta u pristupu Klopke za pionira muzici.
Klopka za pionira je od početka bila orijentisana ka slobodnoj improvizaciji i ekspresionizmu, ali je nekako nastojala da te uticaje poveže sa klasičnim noise rock izrazom. Kada je forma postala preuska, grupa ju je s radošću napustila i okrenula se potpuno otvorenom pristupu kako kompoziciji, tako i tretmanu instrumenata.
Negde u ovo vreme, pojavljuje se jedan novi veliki prijatelj Klopke, Mark Šnajder, fotograf. Od tog trenutka pioniri imaju bolje fotografije, a Mark je uz to pomogao organizaciju nekoliko važnih koncerata na koje je lično prevezao grupu svojim kombijem. Klopka za pionira i Marko Krojač su organizovali nekoliko zajedničkih nastupa (koncert + izložba fotografija).
Prve rezultate novih stremljenja Klopke za pionira mogli su čuti (malobrojni) srećnici koji su prisustvovali koncertima na turneji po Srbiji. Kasnije se zvuk još više otvorio, posebno u ranu jesen, kada je Klopka za pionira napravila tri odlučna koraka ka odvajanju od svog dotadašnjeg smera razvoja. Prvi korak je zahtevao kreiranje novih elektronskih mašina koje su postale baza novog zvuka. Drugi je uključivanje drugih instrumenata, gitare i basa, ali tretiranih na novi način - delimično kao žičani instrumenti, delimično kao udaraljke. Na kraju, kao konačna testera kojom se grebe željezo, na to sve je dodat glas.
Prvi korak, album Neman, snimljen je u Beogradu. Drugi, važniji, desio se u Begajlici, selu kod Beograda, gde se grupa izolovala na nekoliko dana. Sa brda su doneli album "Kupine". Najvažnija promena je u zvuku bas gitare. Bas je priključen na pojačalo sa rotirajućim zvučnikom firme Elka (originalno namenjeno orguljama). Kada se bas gitara položi na Elku i pokrene njen motor, dobija se čarobni zvuk iz dubine uz povremeno samostalno okidanje žice D (sve ovo se može čuti ako se pažljivo posluša numera Elka koja otvara album "Kupine").
Na kraju godine, Klopka za pionira je napravila kratku turneju po bliskom zapadu. Vrhunac svog dotadašnjeg rada grupa je postigla na festivalu Ibridamens, u Tarcentu, malom gradu u Italiji na obali reke Tore. Snimak nastupa na ovom festivalu ("Live @ Hybrida - Tarcento") predstavlja treći korak u odvajanju KZP od prethodne forme.
Već od samog početka 2007. Klopka je veoma aktivna. Na probi u Pančevu, sa Vladimirom Palibrkom kao gostom na bubnjevima, sasvim neplanirano, nastala je dvadesetominutna improvizacija Tao Business.
Vladimir Lenhart ponovo napušta Klopku za pionira i odlazi u Begaljicu da bi se posvetio samospoznaji i meditaciji. Klopka za pionira nastavlja da radi kao duo.
Ime grupe može imati razna značenja koja je teško objasniti. Nastalo je nakon nekoliko nedelja razmišljanja, kada je vreme isteklo jer je morao biti najavljen prvi koncert. Zaštitni znak grupe, zvezda sa sedam kraka, takozvana Sedmokraka, takođe ima tajanstveno i neuhvatljivo značenje. To je neko levičaranje, neki anarhizam, dupli komunizam, satanizam, sedam strana sveta, sedam kontinenata... Pronalazač odgovarajućeg rasporeda kraka je Jasika Darko.
U drugoj polovini 2003. godine, grupa je počela da stvara novi zvuk, ne znajući šta zapravo želi da stvori. Instrumenti koji su korišćeni su gitara, ritam mašina, klavijature, gramofon i razni sitni duvački instrumenti. Mileta je imao retku sposobnost ignorisanja ritma, tempa i tonaliteta, što je usmeravalo muzički razvoj ovog dua. Još uvek pod uticajem mračnih devedesetih godina, prve pesme govore o posledicama ratova i totalitarnih režima prošlosti. Rezultat ovih istraživanja može se čuti na albumu "Raj na Zemlji postoji", kao i na živom albumu "Tamo ćete ponovo sresti mene".
Već na prvom koncertu, na festivalu GRRR! krajem 2003. godine, bilo je jasno da je pred Klopkom za pionira neobična budućnost. U prvim redovima se našao tada mladi student filozofije i član kultne noise grupe Pamba, Vladimir Lenhart. Oduševljen svežinom i nenormalnošću izraza Klopke, ponudio je da se privremeno priključi grupi. Tako je nastala do sada najaktivnija postava Klopke za pionira u kojoj su tretirani gitara, ritam mašina, gramofon, glas, razni mali instrumenti i bas. Gramofon je izbačen iz sastava kada je pukla igla. Bučna trojka je odsvirala nekoliko koncerata uključujući nastup u klubu Akademija 4. februara 2004, koji je izdat kao živi album ("Tamo ćete ponovo sresti mene"). Najverniji prijatelji Klopke za pionira najviše vole ovaj koncert.
Tokom 2004. godine, Klopka za pionira izdaje još jedan album, Haker ili iskušavanje đavola, koji je sastavljen od semplova iz ratnih filmova, sa manifestacija iz komunističkog vremena, duhovne muzike i ideoloških govora. Grupi se pridružuje Vuk Palibrk, kao bubnjar. Kao četvorka, Klopka je učestvovala na festivalu Exit, ali na nekoj skrivenoj bini. Krajem 2004, desio se i najmnogoljudniji nastup ovih pionira nojza i gusli - čak 6 ljudi, standardna trojka plus Dragana na gitari, Nandor na pisaćoj mašin i Buca kao VJ. Izveden je performans "Smrt Danila Kiša". Vuk Palibrk prelazi u grupu Ćurov potencijal i smrt Vere Čukić (kasnije Elektrolasta).
U 2005. godini, Vladimir Lenhart napušta grupu da bi se posvetio konkretnijim stvarima i sviranju u grupi Petrol, a duo Mijatović - Brkić pravi elektronski eksperiment na tekstove Satana Panonskog. Rezultat je ponovo neobičan, mračan i na ivici između genijalnosti i promašaja, kako za koga. Ovaj album se pokazao kao izuzetno važan za uspostavljanje kontakta sa mnogim ljudima. U ovom periodu, pridruženi bubnjar Klopke bio je Zoran Jović Letač Đavo iz kultne punk grupe Napred u prošlost. Tokom leta, nakon što je i Đavo odlućio da se posveti drugim stvarima kao ipak ozbiljan čovek, počinje priprema novih pesama i potraga za novim zvukom koji uključuje ručno pravljene (softverske) elektronske instrumente, gitaru i glas. Pojavljuje se i novo izdanje, "Jutro u fabrici", ambijentalno noise delo napravljeno od starih snimaka zvuka ploče koja preskače.
Uskoro se u grupu vraća Vladimir Lenhart. Zimu 2006. Klopka za pionira provodi u studiju Radioaktivno u Pančevu i snima album Planetarni čovek, poslednje (za sada) izdanje koje ne izlazi previše iz standardne pop forme. Album ne zvuči ni malo normalno, ali je doprineo tome da veći broj ljudi počne da shvata Klopku za pionira ozbiljno. Međutim, ubrzo dolazi do preokreta u pristupu Klopke za pionira muzici.
Klopka za pionira je od početka bila orijentisana ka slobodnoj improvizaciji i ekspresionizmu, ali je nekako nastojala da te uticaje poveže sa klasičnim noise rock izrazom. Kada je forma postala preuska, grupa ju je s radošću napustila i okrenula se potpuno otvorenom pristupu kako kompoziciji, tako i tretmanu instrumenata.
Negde u ovo vreme, pojavljuje se jedan novi veliki prijatelj Klopke, Mark Šnajder, fotograf. Od tog trenutka pioniri imaju bolje fotografije, a Mark je uz to pomogao organizaciju nekoliko važnih koncerata na koje je lično prevezao grupu svojim kombijem. Klopka za pionira i Marko Krojač su organizovali nekoliko zajedničkih nastupa (koncert + izložba fotografija).
Prve rezultate novih stremljenja Klopke za pionira mogli su čuti (malobrojni) srećnici koji su prisustvovali koncertima na turneji po Srbiji. Kasnije se zvuk još više otvorio, posebno u ranu jesen, kada je Klopka za pionira napravila tri odlučna koraka ka odvajanju od svog dotadašnjeg smera razvoja. Prvi korak je zahtevao kreiranje novih elektronskih mašina koje su postale baza novog zvuka. Drugi je uključivanje drugih instrumenata, gitare i basa, ali tretiranih na novi način - delimično kao žičani instrumenti, delimično kao udaraljke. Na kraju, kao konačna testera kojom se grebe željezo, na to sve je dodat glas.
Prvi korak, album Neman, snimljen je u Beogradu. Drugi, važniji, desio se u Begajlici, selu kod Beograda, gde se grupa izolovala na nekoliko dana. Sa brda su doneli album "Kupine". Najvažnija promena je u zvuku bas gitare. Bas je priključen na pojačalo sa rotirajućim zvučnikom firme Elka (originalno namenjeno orguljama). Kada se bas gitara položi na Elku i pokrene njen motor, dobija se čarobni zvuk iz dubine uz povremeno samostalno okidanje žice D (sve ovo se može čuti ako se pažljivo posluša numera Elka koja otvara album "Kupine").
Na kraju godine, Klopka za pionira je napravila kratku turneju po bliskom zapadu. Vrhunac svog dotadašnjeg rada grupa je postigla na festivalu Ibridamens, u Tarcentu, malom gradu u Italiji na obali reke Tore. Snimak nastupa na ovom festivalu ("Live @ Hybrida - Tarcento") predstavlja treći korak u odvajanju KZP od prethodne forme.
Već od samog početka 2007. Klopka je veoma aktivna. Na probi u Pančevu, sa Vladimirom Palibrkom kao gostom na bubnjevima, sasvim neplanirano, nastala je dvadesetominutna improvizacija Tao Business.
Vladimir Lenhart ponovo napušta Klopku za pionira i odlazi u Begaljicu da bi se posvetio samospoznaji i meditaciji. Klopka za pionira nastavlja da radi kao duo.
No comments:
Post a Comment