Lunu i La Stradu, dve grupe čiji je Slobodan Tišma bio ključni član i tekstopisac, prakticno niko nije klonirao u muzičkom smislu, ali ih mnogi novosadski bendovi do današnjih dana ističu kao nedvosmislene uzore. Snaga ta dva benda proističe, pre svega, iz savršenog spoja artističko-pesničkih pretenzija i novotalasne komunikativnosti, koja je pre dve decenije donela toliko dobrog posustaloj pop kulturi. Način na koji su Luna i La Strada pokazali da artificijelnost ne mora biti suprotstavljena prijemčivosti, originalan je i u svetskim razmerama, bez obzira na to što u toj muzici nije tesko pronaći pandan "dark" struji britanskog newwavea. Svesni misticizam i stvaranje kulta naneli su dosta štete i Luni i La Stradi, pošto su mnogi pogrešni Ijudi pokušavali da se prošvercuju uz njihov elitni status.
Iz danasnje perspektive postoji samo muzika koja u svakom slučaju predstavlja srž istorije domaćeg rokenrola. La Stradu je Tišma osnovao 1979. godine, sa basistom Danielom Starim. Dva studijska snimka iz te, prve inkarnacije La Strade, zabeležena su na kasetnom izdanju Hokej klub virginitas (Ding Dong, 1980), na kom se nalaze i koncertni zapisi embrionalne Lune. La Stradu su, pored Tisme, činili još: Boris Oslovčin - bas (svirao u Pekinškoj patki), Dragan Nastasić i Siniša llić (svirao u grupi Grad) - gitare i Ivan Fece Firči koji se bavio ritam mašinom. Na pepelu ove La Strade (koja je kratko trajala) nastala je Luna, tako što su se Tišmi i Firčiju priključili gitarista Zoran Bulatović Bale (ex Pekinška patka) i klavijaturistkinja Jasmina Mitrušić (danas profesor muzike). Svoj jedini album Nestvarne stvari Luna je objavila za Helidon 1984. godine. Kuriozitet je da se grupa raspala pre izlaska ploče, (Bale je otišao u vojsku, a Firči u EKV), a ironija je da je za album Nestvarne stvari Luna dobila nagradu Sedam sekretara Skoja (koju su tih godina "zaslužili" još Pankrti, Leb i sol i Lačni Franz). Snaga i nestvarnost Nestvarnih stvari ogleda se i u tome što je uhvaćen zapravo jedini trenutak kad su dva potpuno različita ega i senzibiliteta (Bale i Tišma) uspela da se spoje i kreiraju zajedno. Čak i da nije bilo više sile, raspad Lune bio je neminovan. Tišma sa Jasminom ponovo osniva La Stradu u kojoj su još bili gitarista Žolt Horvat i bubnjai Robert Radić (obojica iz sastava Kontraritam), te basista Daniel Stari. Ova postava, sa producentom Mitrom Subotićem (Rex llusivii) 1986. godine snima jedini album - La Strada. Produkcija Radio Novog Sada objavljuje tu ploču naredne godine, u ekstremno malom tiražu od 500 primeraka, razgrabljenom već prvog dana prodaje. La Strada je u ponečem čak i nadmašila Lunu. lako snimljen samo za jedan dan (jutro posle Live Aida), album La Strade je po atmosferi kompaktniji i tužniji (premda manje mracan) od Nestvarnih stvari. Tišma se u to vreme protivio objavljivanju (pre svega nezadovoljan svojim pevanjem), ali su njegove slikovite reči (naročito u ključnim temama: Mlad i radostan, Pesak i sunce i Neautentični sneg), ekspresivna irrterpretacija i autentičnost nadživeli trenutak nastanka ove ploče. Album je promovisala izmenjena postava u kojoj su uz Tismu i Radica, svirali gitarista Zoran Lekić (ex Ove sezone vedri tonovi) i, tada tinejdžer, supertalentovani basista Bebec. Nakon godinu dana Bebec prelazi u Boye, La Strada se raspada, a Tišma potpuno prestaje da se bavi muzikom.
"XZabava", br. 21;
novembar 1998.
Saša M. Marković
| 
LUNA 
No comments:
Post a Comment