Romantične boje

Romantične boje

Romantične boje were the synth-pop band from Nis (Serbia). Here is a interview that they've done for Cold Trinity organisation:

"Romantične boje" sam počeo da okupljam negde 1982-83 godine, tada sam prodao gitaru i kupio svoj prvi sinti tj. dve Casio mašinice iz serijala PT i MT.

Pre toga sam svirao u Punk-Jazz grupi "Elektromagnetno Zavarivanje Kostiju", opis Punk-Jazz najbolje pristaje ovoj tvorevini iz jedinstvenog razloga, svako je svirao za sebe i ono sta je hteo, bilo je super ali nije moglo dugo da traje. Nego da se vratimo "Romantičnim Bojama" - u početku je pored mene bio Gax (Goran Veljković) a kasnije nam se priključio i Radenko (Goran Radenković). Radenko je bio ritam mašina,imao je DR-110 a Gax je pozajmljivao sintije gde je stigao (Polisix.Prophet...) dok u par sledećih godina nije skupio kintu i kupio svoj prvi "Alpha Juno" a ja sam u to vreme već imao "Juno-106" ('84-'85) i počeo da koristim TR-707 koji sam pozajmljivao od Vlade (Trivalia) i u par navrata TR-606 i bas line TB-303. U tom periodu '83-'84 smo uglavnom svirali u Muzičkom klubu, uvek kada bi imali priliku (zahvaljujuci pokojnom Banetu Tasiću). Secam se i svirki na Pravnom, Filozofskom, Medicinskom i sve ih odlikuje jedno – uvek smo dobro prolazili kod ljudi koji su radili ozvučenje, iz prostog razloga što je nama bilo dovoljno da se ubodemo direktno u miksetu i eto fenomenalnog zvuka, sve ostalo je bilo rutina.

Na svirkama smo dobro prolazili, ne znam da li zbog kvaliteta ili neobičnih nastupa (prva grupa u gradu sa gomilom sintija), uglavnom smo navlačili crne košulje zakopčane do grla, pevao sam što sam dublje mogao a iza mene su prštale sekvencerske deonice, još da sam tada imao vokoder....

Posle jedne takve svirke sam upoznao i Peđu (Dobri Isak) koji mi je udelio najveći mogući kompliment, da naša svirka podseća na rane radove Human League, John Foxa i Kraftwerka...... e to je za mene bio znak da sam dobro odradio domaći. U međuvremenu smo uradili i par snimaka, tako da smo najzad dobili mogućnost da se čujemo u etru. Zahvaljujući tome smo dobili par gostovanja na tadašnjim lokalnim eksperimentalnim televizijama i Radio Nišu (jedinoj radio stanici u gradu). Ubrzo se grupi pridružio Bata (Bratislav Petković) sa casio mašinom "CZ-101" i baš nakon toga dobili smo, zahvaljujući Radio Nišu, snimanje jedne pesme u nekom bolje opremljenom studiju u Beogradu (ne sećam se kako se zvao) i trebalo je da se nađemo na nekoj kompilaciji iz tog vremena (što se nije ostvarilo). Krajem '85 u grupu ulaze Srda (Vesna Srdić) i Ivan Žikić (brat Vlade Trivalije) a Radenko nas napušta. Srda je svirala na "Junu-106" dok kasnije nije nabavila Yamahu DX-21 i ona je bila jedini školovani muzičar (klavir) među nama, a Ivan je lupao bubnjeve i imao je elektronca - neku Yamahu. Krajem te '85-te krećemo sa spremanjem demo materijala koji bi ponudili na preslušavanje nekoj izdavačkoj kući. Početkom '86 iznajmljujemo tascama, zatvaramo se na dva dana i snimamo materijal, Peđa(Dobri Isak) nas je snimao,producirao i otpevao pola jedne pesme. Sa jednom od ovih pesama bili smo prvi na "Demo-Topu Ventilatora" a da toga nismo bili ni svesni, jer nam je neki pametnjaković promenio ime u "Ćele-Kula". Te iste godine RTB je u Nišu snimao spotove nekim grupama; na našu sreću i mi smo se našli među izabranima i tu smo dobili prvi i jedini za to vreme ozbiljniji video zapis. Kontakti sa izdavačkom kućom su se dobro odvijali i već smo bili sigurni da dobijamo ploču, međutim tokom zadnjeg susreta sve je propalo.... na šta sam ja reagovao tako što sam jednostavno digao ruke i od grupe i od muzike. Rasturili smo se.

Nisam imao više želje da radim autorsku muziku, pa sam se, nakon kraćeg ubeđivanja, pridružio "Dead Karringtonima" (Fleke), i ludo smo se zabavljali (tada sam i kupio svoj prvi sempler Ensoniq Mirage). Medicinski je svakog petka bio prepun. Svirka je kretala od 23h do ranih jutarnjih časova i svirali su se Stones-i, Bowie, Iggy Pop, Lou Reed, Ramones, Clash i ostali klasici. Nakon nekog vremena sva ova žestoka svirka je uticala na mene tako da su počele po glavi da mi se vrzmaju neke ideje i pokušao sam da spojim punk sa elektronikom, tako su nastali "Pasivni Posmatrači Prirode (PPP)" koji su iza sebe ostavili jedan album "Intro" za izdavačku kuću "Dom". PPP nisam smatrao pravom grupom, oni su više bili potreba da izbacim sve ono što se nagomilavalo u meni. Inace, od tada, tim imenom potpisujem sve što uradim.

"Arnold Layne & Alhemija" (Cepi, Mima, Krasa, Điđa, Markiz) su grupa sa kojom sam još od njihovog i nastanka "Romantičnih Boja" sarađivao, što je i razumljivo jer smo bili i ostali najbolji prijatelji. Devedesetih sam za stalno počeo da sviram sa njima i tada izlazi album "Land Ho" za "ITV Melomarket" nakon singla "Kiša dolazi" i maxi singla "Ona zna".

Od 94' ne sviram ali živim od muzike i zvuka tj. bavim se izradom reklama, špica, podloga (TV i Radio), komponovanjem, aranžiranjem, masterizovanjem i svim ostalim što je vezano za zvuk tj. dobar sound. Ponekad i uđem u studio ako treba nekome pripomoći i to je to. Od uređaja koristim Kompjuter (PC) pre svega, mada još uvek čuvam svog starog Falcona 030 (Atari), od sintija Akai AX73 (Master keyboard), Korg M1 i Roland SC88pro kao ispomoć kompjuteru.