TISINA KOD POLUZVEZDESvi u poslednje vreme pricaju o fenomenu ulicnih filozofa, i ulicnefilozofije, ali u ovom malom pregledu, ,,nikada popularnog benda”Tišina kod Poluzvezde, iz druge polovine 90-tih, možete naci praviprimer sobne filozofije, i primer sobnih filozofa. Naš svet je biopostavljen daleko od ulice, u jednom minijaturnom zvezdarskompotkrovlju, poplocanim žutom lamperijom, pretrpanim second-hand nameštajem, ispunjenim second-hand instrumentima, i jednim malim univerzalnim Korg pojacalom od 15W, na koje smo ukljucivali dve el. gitare i jedan razdrndani bass. Naše najbolje svirke nikada necete cuti, jer nikada nisu snimljene, niti im je neko prisustvovao, da bi vam ih mogao prepricati. Snimljena je samo jedna, u Klubu nove muzike u Domu Omladine, kada smo uspeli da odvojimo našu muziku od našeg potkrovlja i prenesemo ga u zastrašujuce okruženje stotina W-ova muzicke snage, koji nam nisu bili potrebni, i nismo želeli da ih iskoristimo, zadržavajuci se na glasnoci razgovora publike u vecini pesama (igrom slucaja i naš bubnjar je otišao tik pred koncert).
Postoji i nekoliko snimaka iz Zuzanine garaže. Po završetku sobnih 90-tih, potkrovlje je do temelja izgorelo, zajedno sa second-hand namestajem i instrumentima, a svako od nas je shvatio da
je vreme da promeni sopstvenu filozofiju i postane ulicni, naucni ili kucni filozof, i ode negde daleko... Formed 1995 Split up 2000
